Ako ste očekivali analizu pesme Federika Garsije Lorke, moraćemo da vas razočaramo. U stvari želimo da podelimo sa vama neke prilike za smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu dok smo u kancelariji.
S obzirom na to da većina ljudi provodi trećinu svog života na poslu, prilično je važno šta i na koji način konzumiramo na poslu, pa čak i hrana koju jedemo.
Evo kako možemo da pomognemo planeti neznatnim akcijama dok smo za radnim stolom!
Plastika – neprijatelj broj 1
Prema podacima Ujedinjenih nacija, 30 odsto riba otrovano je plastikom, a do 2050. godine u morima će biti više plastike nego ribe.
Znate onu šalu kada čovek kupi ribu i na kasi zatraži plastičnu kesu u koju bi je stavio, a prodavačica mu odgovori: ne brinite, već je unutra. Ta šala nažalost odavno nije šala! Naša planeta se guši u plastici! I, šta mi možemo da uradimo u vezi sa tim. Pa da vidite i možemo! Hajde za početak da na poslu revidiramo upotrebu plastike tokom nedelju dana na poslu. Da razmislimo da li nam je sva ta plastika potrebna? Kad poručujemo hranu, da li baš moramo da uzmemo plastični pribor za jelo? U kuhinji svakako imamo escajg. Da li moramo da koristimo plastične čaše za vodu, ili možemo da nabavimo flašu za višekratnu upotrebu ili koristimo staklene čaše. Krenimo od nečega, a kad jednom krenemo, posle ćemo dobijati još ideja kako da mrsku plastiku zamenimo nečim prijateljskijim za našu životnu sredinu. Jer drugu planetu nemamo (šta god NASA tvrdila).
Kiseonik je zdrav za disanje
Ovo je izgovorila moja ćerka jednog dana kada su u vrtiću pričali o zaštiti životne sredine. Odavno su i deca svesna aerozagađenja koje utiče na naše zdravlje, ali možemo li na poslu da uradimo nešto da smanjimo atak na naša pluća? Studija za studijom je dokazala da biljke u kancelariji doprinose kreiranju produktivnijeg, manje stresnog i zdravijeg okruženja za zaposlene. Biljke obezbeđuju kiseonik, a apsorbuju ugljen-dioksid i druge kancelarijske zagađivače u svoje lišće koji se filtriraju kroz njihov koren i na taj način se čisti kontaminirani vazduh oko nas. Samo jedna biljka može da očisti do 30 kvadratnih metara, tako da nam znači i ona najmanja biljčica na stolu, za koju ne moramo biti previse vešti “baštovani”. Dodajte prirodno svetlo, otvoren prostor i već imamo malo zajedništva sa prirodom u kancelariji.
Spamovanje je nezdravo
Prosleđivanje mailova kolegama koji su ih već dobili sigurno nervira i vremenom počinje da utiče na mentalno zdravlje, ali pod “nezdravo” nismo na to mislili. Da li znate da e-mail koji pošaljemo doprinosi emisiji CO2, a ako taj mail sadrži veliki prilog, emisija može da bude čak 50 g CO2!!! Mislite da je besmisleno? Da pojasnimo. Ta emisija je jednaka emisiji koju biste proizveli kada biste se vozili automobilom 1km. Znači – pravilno korišćenje digitalnih alata je više nego važno sa aspekta zaštite životne sredine. Pored toga što ćete kolegama biti simpatičniji.
Neka bude svetlost!
Ali samo kada smo u kancelariji, kada izlazimo, kada više u kancelariji nema nikoga, više je nego poželjno da isključimo svetlo i računar i podstaknemo članove tima da urade isto. Ne zato što tako štedimo novac (iako je i to tačno) već zato što tako štedimo energiju, a već je svima poznato da to znači i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu. Isto važi i za pametno korišćenje električnih uređaja, uključujući i klimu.
Svaki put počinje prvim korakom
“Znam da nam je planeta sve zagađenija, ali šta ja tu mogu”? Možda ne možemo mnogo, ali ako svako od nas napravi po neki mali korak, ukupan efekat će biti značajan. Počnimo malim koracima, ne moramo sve da uradimo odjednom. Ne moramo da primenimo sve ove predloge odjednom. Umesto toga, izaberimo jednu praksu, da vidimo kako nam ide. Posle nekoliko nedelja ili mesec dana, dodamo još jednu, pa još jednu i vrlo brzo će naš radni prostor postati svežije i zdravije mesto.
