Biramo mladog poljoprivrednika godine: Mihailo Đokić, voćar iz Male Vranjske
Braća Mihailo (21) i Vladimir (24) mladi voćari iz okoline Šapca, nikada nisu pomišljali da se negde zaposle. Odmah su se opredelili za poljoprivredu, odlučili se za hidroponsku proizvodnju jagode i danas su prezadovoljni svojim izborom.
Ove mlade ljude život nije mazio. Kada su imali 6 i 9 godina, stradao im je otac i ostali su sami sa majkom. Možda ih je baš takva situacija navela da jako mladi pokrenu poljoprivrednu proizvodnju, a ideja čime će se baviti potekla je baš od Mihaila, koji je u tom trenutku imao samo 15 godina.
„Početak je bio jako težak. Tri meseca smo raščišćavali parcelu, nasleđenu od dede, da bismo pokrenuli proizvodnju. Jagodu smo krenuli da gajimo na otvorenom, a veliki problem je bilo zalivanje, pa smo već sledeće godine uspeli da izbušimo bunar. Nakon dve godine koliko smo razvijali proizvodnju na otvorenom, kupili smo prve plastenike, delom iz sopstvenih sredstava, a delom iz kredita“ priča Mihailo.
Đokići su se opredelili za hidroponsku proizvodnju viseće jagode, što predstavlja jedan od najmodernijih načina poljoprivredne proizvodnje. Umesto na zemljištu, biljke se gaje na supstratu ili asupstratnim smešama, u zaštićenom prostoru (staklenici i plastenici). Naredne dve godine nabavljali police, sve to postavljali, širili… Danas imaju oko 30.000 biljaka, a plan im je da dostignu 100.000 biljaka u naredne tri godine. Nakon toga, planiraju da uvedu i druge kulture, a za svoju robu imaju tržište, jer kvalitet uvek nađe put do kupca. Zaradom su zadovoljni.
„Trenutno imamo prihode kao da smo se negde zaposlili, a svoji smo ljudi. Sa daljim razvojem proizvodnje, to će biti i bolje. Uvek razmišljamo šta i koliko možemo da unapredimo svoj posao“ kažu Đokići.
Hidroponska proizvodnja za koji su se opredelili je malo zastupljena u našoj zemlji, pa kažu da u celoj Srbiji ima svega nekoliko takvih proizvođača. Prate i trend digitalizacije u poljoprivredi, pa su ove godine kupili fertigacionu mašinu koja omogućava da se putem jednog računara upravlja prihranom i navodnjavanjem biljaka.
„Radili smo to ručno, merili, pratili biljke i zemljište, ali nikada ne možemo da upravljamo procesom i potrebama biljaka kvalitetno kao ova mašina. Zadamo joj raspored aktivnosti i kontrolišemo i to je veliki pomak u našem radu“ objašnjava Mihailo.
„Mora se stalno učiti. U planu nam je da recikliramo oced, u kome ostaje dosta prihrane. Na taj način, ne samo što ćemo smanjiti troškove, već će i naši proizvodi biti zdraviji za krajnje korisnike. Mi mladi moramo da razmišljamo i o tome da ne zagađujemo zemljište, kao i da brinemo o zdravlju svojih kupaca, da im obezbedimo zaista zdravo voće“ dodaje Vladimir.
Kao i kod svih mladih ljudi, izlasci su sastavni deo života.
„Ne želim da mi se sve svede samo na rad. Iako u sezoni dosta radimo, u decembru i januaru takoreći nema posla, a i u sezoni se lako dogovorimo; ako bi jedan želeo da ode na more, ovaj drugi će ga zameniti“ ističe Mihailo.
„Mladim ljudima koji se odluče za poljoprivredu bih poručio da ne slušaju nikog i da budu uporni.Nas su savetovali da krenemo što skromnije, niko nije veovao da ćemo uspeti. Prve dve godine smo bili takoreći u minusu, ali smo verovali u sebe“ dodaje on.
Tri nagrade
Na konkursu za mladog poljoprivrednika godine, 3 Banka će i ove godine nagraditi tri kandidata koje svojim glasovima odabere publika. Prva nagrada je 500.000 dinara, druga 300.000 i treća 200.000 dinara. Stručni žiri, koji čine predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Srpska fondacija za preduzetništvo, Zadružni savez Vojvodine i 3 Banka, odabrao je ove godine 7 finalista, od kojih će najbolja tri biti odabrana javnim glasanjem.
Finalisti
- Njegoš Petrović, Stupčevići, Arilje
- Marija Žilić, Martinci, Sremska Mitrovica
- Mihailo Đokić, Mala Vranjska, Šabac
- Miloš Raonić, Zmajevo, Vrbas
- Jozef Demitar, Lalić, Odžaci
- Aleksandar Dražić, Kusadak, Smederevska Palanka
- Vlastimir Vlajkov, Bašaid, Kikinda
