Šta je to tehnostres?
Da li ste pre nekoliko godina mogli da zamislite da ćete provoditi više od četiri sata dnevno na mobilnom telefonu i da će vam to biti deo svakodnevne rutine?
Sigurno vam tako nešto nije padalo na pamet dok ste se povezivali na internet preko fiksnog telefona i čekali par dana kako biste skinuli neki video snimak. A koliko često danas sebe uhvatite kako besciljno listate feed na društvenim mrežama? Ukoliko provodite dosta vremena na telefonu ili vas sada već polako zamara praćenje novih tehnoloških trendova, moguće je da ste i vi žrtva tehnostresa.
,,Tehnostres“ je prvi put definisao 1984. godine klinički psiholog Craig Brod. On je isticao da stalni kontakt čoveka sa kompjuterom izaziva pojavu negativnih stavova i ponašanja, a zatim se dalje reflektuje i na nivo fizičkog zdravlja.
Razvoj tehnologije je uneo puno pozitivnih promena u našim životima. Između ostalih i rad je postao efikasniji i stvorili su se uslovi za virtuelno poslovanje. Ipak, sa pojavom mobilnog načina rada, nekada jasno definisane granice između poslovnog i privatnog života sada polako blede. Kancelarijski prostor i radno vreme nisu više limit – zaposleni postaju stalno dostupni klijentima, kolegama, poslovnim partnerima. Nekako se čini nemogućim isključiti se i živeti bez savremene tehnologije, a rezultati istraživanja nam govore da nivo tehnostresa iz godine u godinu postaje sve viši. Tako, na primer 2009. godine 50% zaposlenih se izjašnjavalo da oseti posledice, dok se taj procenat 2013. godine povećao na značajnih 89-96% (Pusey, 2013).
U modernom radnom okruženju prepliću se obimnost posla i informacija što nas navodi da često obavljamo više stvari istovremeno tj. multitaskujemo.
Ukoliko paralelno, dok tražimo u moru istih onaj podatak koji nama odgovara, pokušavamo da uradimo još neki zadatak, šanse da ćemo napraviti grešku se povećavaju. Samim tim i odluke koje donosimo mogu biti upitne. Na ovaj način se naša produktivnost i poslovne performanse smanjuju, a mi ostajemo iscrpljeni i napeti, jer uprkos uloženom vremenu i trudu posao nije uspešno završen.
S druge strane, karakteristično za savremeno doba jeste stalno unapređenje vrsta softvera i hardvera koji se koriste u radu. Paralelno s tim dolazi i do stvaranja novih termina i žargona, jer tehnologija napreduje sve brže i brže. Vremenom, zaposleni mogu osećati zamor usled stalne potrebe za usvajanjem novih informacija i znanja, te im tehnologija može delovati kompleksno i zahtevno, zbog čega lakše ,,sagorevaju“ na poslu. Isto tako, postoje i ljudi koji su zainteresovani za sve oblike tehnoloških napredaka, pa im ovakve situacije čak predstavljaju i izazov.
Kao šlag na tortu, i društvene mreže postaju nerazdvojni deo organizacija, a njihova široka upotreba može smanjiti produktivnost na poslu.
Usled istovremene izloženosti privatnom i poslovnom životu postajemo preopterećeni informacijama, i obrada i jednih i drugih zahteva mnogo napora pa samim tim postajemo iscrpljeni. Kada se sfere poslovnog i privatnog previše poklope, dolazi do pojave unutrašnjeg konflikta koji nam stvara visoku dozu nervoze i napetosti, teže pratimo dešavanja u virtuelnom prostoru, osećamo da gubimo kontrolu i autonomiju. Nakupljanje ovih negativnih emocija može dovesti do narušavanja kako fizičkog, tako i psihičkog zdravlja. Problemi u koncentraciji, razdražljivost, psihički zamor, snižena tolerancija na frustracije i anksioznost samo su neki od simptoma koji mogu biti posledica tehnostresa.
Kako se sve ovo može sprečiti ili promeniti?
Iako možda deluje nemoguće odvojiti se od tehnologije, primarni cilj jeste da usporite, pravite svesno pauze i da ne budete stalno konektovani. Zvuči prilično jednostavno, zar ne? Nažalost, iako znamo da nam pasivno listanje društvenih mreža nije „zdravo“, neposredne nagrade koje dobijamo koriščenjem tehnologije otežavaju samoregulaciju i čini nam se prilično teško odvajanje od telefona.
Ipak, postoji nekoliko načina na koje možete prevenirati i umanjiti efekte tehnostresa.
- Pre svega, kako biste znali zašto se uopšte isključujete potrebno je da potpuno osvestite koliko vremena provodite online i kakav to uticaj ima na vas.
- Zatim, ograničite sebi vreme koje provodite na društvenim mrežama. Danas postoje i različite aplikacije za to koje vam olakšavaju da pratite vreme koje provodite na telefonu.
- Smanjite nepotrebnu komunikaciju tako što ćete odrediti prioritete.
- Filtrirajte važne od onih manje važnih poruka, njih ostavite za kasnije i odredite vreme kada ćete odgovoriti na njih.
- Koncentrišite se na jednu aktivnost i svedite multitasking na minimum.
- Zatvorite manje važne tabove i fokusirajte se na jedan zadatak u datom vremenu. Postavite granice i budite jasni kada ste dostupni drugima.
- Ukoliko vaš posao zahteva da vreme provodite na računaru ili u sedećem položaju, kada ste kod kuće svedite upotrebu tehnologije na minimum. Ako vam je to previše zahtevno, možete da odredite kratke pauze u toku dana kada nećete korisiti digitalne uređaje uopšte. Na primer, vikendom možete uraditi tzv. digitalni detox koji ne mora podrazumevati potpuno isključenje već neko prilagođeno vašem načinu života.
- Pred spavanje, u toku radnog vremena ili druženja sa dragim ljudima, isključite internet ili aktivirajte avionski režim. Pronađite aktivnosti i hobije koje ne uključuju upotrebu tehnologije.
- Dodatno, predlažu se i kratke fizičke vežbice u toku radnog vremena, koje se mogu odvijati u kancelariji i pomoći vam da opustite mišiće i popravite držanje.
Važno je da napomenemo da je danas neophodno i u privatnom i u poslovnom životu korišćenje tehnologije. Kada se koristi kvalitetno i na pravi način, ona je na na našoj strani, donosi nam brojne pozitivne efekte i olakšava ispunjavanje svakodnevnih zadataka. Međutim, kako bismo uticali na svoje zdravlje i unapredili korisničko iskustvo, potrebno je da naučimo da je kontrolišemo i da znamo kako da se diskonektujemo. Ipak, lakše reći nego uraditi – evo i ja dok pišem ovaj tekst „tehnostresujem“, jer se trudim da pronađem što više relevantnih izvora informacija, odgovorim na pristigle mejlove, skeniram dokument i uzmem gutljaj kafe. No, makar sam osvestila situaciju – telefon mi je na avio režimu ☺
Autor teksta:
Jelena Vulović, Diplomirani psiholog
