Najbolje vreme za sadnju voća jeste na jesen, čim opadne lišće.
Ako se sadnice blagovremeno posade u jesen, bolje izdrže hladnoću nego ako zimu provedu utrapljene i sade se na proleće. Za njih nema opasnosti od izmrzavanja ni pri osetnijim zimskim hladnoćama. U našim uslovima sadnja ne treba da počne pre 20. oktobra, jer sadnice pre toga nisu dovoljno zrele. Sadnice koštunjavog voća kasnije završavaju vegetaciju (kasnije sazrevaju), pa zato kasnije treba da se sade. Sadnice šljive na džanarici, trešnje i višnje na magrivi i breskve zrele su tek početkom novembra. Sitno jagodasto voće može da se sadi već krajem septembra i početkom oktobra.
Na izbor vrste i sorte koju ćemo saditi utiču mnogi faktori: klimatski uslovi, izbor lokacije, kvalitet zemljišta, prilagođenost voćne vrste, sortne karakteristike, namena zasada, ponuda sadnica. Kod sadnje veliku pažnju treba obratiti na mogućnost oprašivanja.
Pravilna sadnja voća uz pripremu zemljišta i izbor sadnica su najvažniji faktori prilikom podizanja voćnjaka. Zato im se treba posvetiti posebna pažnja.
Prilikom sadnje voća potrebno je obaviti sledeće radnje:
1. Priprema zemljišta
Priprema zemljišta obuhvata analizu zemljišta, čišćenje i ravnanje zemljišta, rigolovanje, plitku obradu zemljišta, meliorativno đubrenje i ravnanje nakon pripreme.
Na osnovu analize zemljišta dobija se preporuka za đubrenje. Za mladi zasad voća bi trebalo rasporediti oko 40 tona stajskog đubriva, i shodno hemijskoj analizi, dodati kalcijum-karbonat pre oranja ukoliko za tim ima potrebe, odnosno ako je pH vrednost ispod šest.
Nakon zaoravanja sledi ravnjanje terena tanjiračama, drljačama, ili frezerima, bitno je da se zemlja usitni i površina postane ravna.
U jesenjoj sadnji rupe treba kopati najmanje 10-12 dana pre sadnje. Na redovno obrađivanom, umereno rastresitom zemljištu jame se kopaju ručno da budu duboke 60 cm sa oko 70×70 cm za koštuničavo voće, a za voće proizvedeno na vegetativnim podlogama jame mogu biti manje, dimenzija 60×60 cm i dubine oko 50 cm.
Ako je zemljište prethodno rigolovano-orano (50 do 70cm), tada se ne kopaju velike jame, već samo toliko da se voćka može zasaditi. Raspored voćaka u voćnjaku može biti: u vidu trougla, kvadrata ili pravougaonika. Najbolja je sadnja voćaka u trougao, jer se tako najracionalnije koristi zemljište i voćke najmanje zasenjuju jedna drugu.
2. Priprema sadnica
Najbolje je sadnju obaviti čim sadnice preuzmete iz rasadnika. Sadnice ne držati na suncu i vetru, ako ih ne možete odmah posaditi obavezno ih utrapite. Ako su žile i najmanje uvenule, onda ih treba držati u vodi najmanje 24 sata. Zdrave i dobro raspoređene žile treba oštrim makazama ravnomerno da se skrate, ali da ostanu dovoljno dugačke. Poželjno je da se koren sa već skraćenim žilama potopi u dvopostotni rastvor plavog kamena radi dezinfekcije preseka, a onda u kašu sveže goveđe balege (jedan deo), zemlje (dva dela) i vode.
U ovoj smesi žile treba da ostanu od 12-24 sata da bi se osvežile, ali i poboljšali uslovi za obrazovanje tvornog tkiva. Na taj način će brže zarastati povrede načinjene skraćivanjem korena, a kontakt sa zemljom se ostvaruje daleko brže. S ovim je u vezi i bolji prijem i brži razvoj posađenih sadnica voćaka.
Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.
Sadnja se obavlja na približno istoj dubini na kojoj je sadnica bila u rastilu. Dubina sadnje se lako određuje po boji kore. Deo koji je bio u zemlji je svetliji od dela koji je bio iznad zemlje. Za dobar prijem sadnica neophodno je pažljivo u iskopanu jamu postaviti koren, i žile ne savijati. Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode. Ispravno posađena sadnica je ona sadnica koja se posadi na istu dubinu na kojoj je i bila u rastilu. Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 5-6 cm. Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.
Prilikom sadnje potrebno je postaviti kolac na 3-5cm od sadnice. Za ovaj kolac treba pričvrstiti sadnicu da je ne prelomi vetar. Kolac uz sadnicu ostaje 2 godine. Sadnicu je potom potrebno zaštititi mrežama od štetočina kao što su zečevi i srne. Posađene sadnice orezati u proleće pre kretanja vegetacije. Prikraćivanjem se određuje visina krune (70-100 cm), a grane skratiti za najmanje 2/3 dužine.
Posle završene sadnje zemlja oko sadnice ne treba da se izravna sa ostalom površinom, već iznad jame treba da se doda sloj za oko 15 cm od okolne zemlje. Najbolje je ako se posle organskog đubriva oko sadnice nabaci zemlja i napravi malo ulegnuće („činija“) u koje će se voda slivati oko sadnice.
Na sledećim linkovima možete pogledati kako se sade određene vrste voća:
