Med koji pravo iz košnice dolazi na vašu trpezu
Stefan Stevanović, sa svojim ocem Miletom i majkom Ljiljanom, pokrenuo je mali porodični biznis proizvodnje i prodaje prirodnog meda pod nazivom Pčelarev sin. Kao mlada snaga Stefan je odlučio da svoj preduzetnički duh uposli u borbi za tržište, dok je njegov otac u posao uneo dugogodišnje pčelarsko iskustvo.
Stefan je na nagradnom konkursu Facebook grupe „Mali proizvođači hrane u Srbiji“ dobio od Opportunity banke nagradu u vidu besplatnog materijala koji može da koristi za promociju svog malog biznisa. Opportunity banka osim preduzetnika, pruža kreditnu podršku i malim poljoprivrednim proizvođačima i porodičnim biznisima kakav je i ovaj, pogotovo onima koji imaju otežan pristup kreditima.
S obzirom da vas je troje koji se bavite ovim poslom, kako ste raspoređeni „po borbenim redovima“?
Za sada je tata glavni pčelar, ja šegrt, a mama pomaže kada treba. Nadamo se da će za koju godinu biti obrnuto i da ću ja biti glavni pčelar, a tata da samo ponekad potpomogne pošto je pčelarstvo fizički veoma naporan posao. Ipak, svi u porodici ga volimo i u potpunosti smo mu posvećeni.
Kako ste se odlučili da započenete baš posao sa pčelarstvom i proizvodnjom meda?
Naša familija Stevanović je stalno imala pčele. Moj deda je počeo da ih gaji dok smo živeli u Zvorniku, a kada je ostario, otac je preuzeo košnice i, pošto je tada već radio u Beogradu, preneo ih ovde.
U to vreme smo imali tek nekih desetak košnica. Tata se pčelama tada bavio iz hobija i proizvodio taman dovoljno meda za naše potrebe, a po koja tegla je završavala i kod prijatelja.
Međutim, kako je vreme prolazilo, povećavao se broj košnica. Otac je, u međuvremenu, ostao bez posla pa smo se, malo po malo, odlučili da se okrenemo proizvodnji i prodaji meda. Tako je, pre tri godine, nastala naša porodična firma. Ideja kojom se vodimo od početka jeste stvaranje prirodne i zdrave hrane i približavanje same prirode ljudima u gradu, jer verujemo da je to nešto što je svakome potrebno.
Dakle, vi ste treća generacija pčelara u porodici. Svoju brend ste nazvali Pčelarev sin. Zašto baš to ime?
Od malena sam radio oko pčela. Pošto se često dešavalo da me pčela ubode i onda sam tako otečen odlazio u školu i na fudbal, društvo me je prozvalo „Pčela“. Razmišljajući kako da se nazovemo, u jednom trenutku sam shvatio da je ime zapravo sve vreme bilo tu jer ja jesam pčelarev sin i time se ponosim.
Kakav sve med proizvodite i u kojim kapacitetima?
Bagremov, lipov i šumski med, a u zavisnosti kako koja godina to dozvoli, pravimo i suncokretov i livadski med. Uz to proizvodimo propolis i vosak.
S druge strane, količina meda koju proizvedemo zavisi od toga koliko će nam sama priroda dati. Recimo, ove godine smo izvrcali 1,5 tonu bagremovog meda, oko 600 kg lipovog, 500 kg suncokretovog i 400 kg šumskog meda. To je sve malo jer je ova godina bila prilično loša. Sve to može da bude i ukupno šest tona, ali su tako plodonosne godine postale ređe zbog promene vremena.
Ali, kako tata uvek kaže – „Nema veze, dogodine će biti bolje, samo da su pčele zdrave“.
Gde napasate pčele?
Med vrhunskog kvaliteta je vrlo lako prodati, ali ga je teško proizvesti.
S proleća košnice prvo odnosimo na Kosmaj u vreme kada cveta bagrem. Nakon toga pčele odvodimo na Frušku goru gde cveta lipa, pa potom idemo u Idvor ukoliko ima suncokreta, a zatim u Banat kraj Dunava gde skupljamo, u zavisnosti od prilika, ili livadski ili šumski med.
Na koji način svoje proizvode plasirate na tržištu?
Kada je u pitanju maloprodaja, do klijenata dolazimo putem društvenih mreža i proizvode dostavljamo lično na adrese kupaca. Razlog leži u tome što, na ovaj način, med pređe najkraći put od košnice do trpeze.
Bilo koji drugi način prodaje podrazumeva mogućnost da med izgubi svoj kvalitet. Ovako, znamo izvor i sve uslove u kojima je med nastao te možemo garantovati njegov vrhunski kvalitet. Zato nam se kupci stalno vraćaju i ostaju nam verni.
S druge strane, u Rači kragujevačkoj je, ove godine, izgrađen pogon „Naš med“ i tu prodajemo med na veliko. Izgradnju ovog pogona su finansirali sami pčelari kroz donacije i kada je pogon formirao cene one su bile veće od onih koje su nudili nakupci. Tako je stvorena dobra konkurencija koja je od velikog značaja za pčelare jer su i cene sada veće, zarada se isplaćuje odmah i obavlja se stroga kontrola kvaliteta meda i njegova sertifikacija u Nemačkoj budući da se ovaj med u najvećoj meri izvozi. Na ovaj način pčelari imaju sigurnost i mogu raditi daleko lakše.
Kako prepoznati dobar med?
U principu to je moguće uraditi samo laboratorijski. Naravno, ukoliko imate iskustvo kao što ga imaju pčelari, to možete prepoznati po ukusu.
S druge strane, i cena je solidan pokazatelj jer, kako neko u maloprodaji može da proda teglu meda po ceni koja je manja od one koju otkupljivači meda na veliko plaćaju proizvođačima.
Koji su vam planovi u narednom periodu?
Sada imamo oko 230 košnica i pre svega planiramo da pčelinjak preorijentišemo kako bi seljenje bilo lakše, odnosno da napravimo platforme za sve košnice koje su sada na zemlji i nabavimo vozilo kojim ćemo to raditi.
Tako ćemo smanjiti troškove prevoza i obezbediti da košnice možemo prenositi u pravom trenutku.
